Muškarci vole jednostavne odgovore. Ako žena vara zbog nezadovoljstva, onda je treba bolje zadovoljiti i problem je rešen. Zvuči logično, muževno i praktično. Problem je što ljudska seksualnost ne radi kao servisni interval automobila. Ženska želja nije prekidač, orgazam nije ugovor o vernosti, a prevara nije samo posledica praznog kreveta.
Nauka danas daje manje senzacionalan, ali mnogo zanimljiviji odgovor. Žene u proseku nemaju jaču seksualnu potrebu od muškaraca. Ipak, mnoge žene imaju snažniji libido od svojih partnera. Još važnije, njihova želja često zavisi od vrste seksa, odnosa i svakodnevnog života. Zato pravo pitanje nije ko želi više. Pravo pitanje glasi: koliko muškarci zaista razumeju ono što njihove partnerke žele?
Muškarci prosečno žele više, ali prosek ne poznaje tvoju partnerku
Najšira poređenja seksualne želje uglavnom ruše ideju da žene kao grupa imaju jači libido. Velika analiza više od 600.000 ljudi pokazala je da muškarci prosečno češće misle o seksu, maštaju, osećaju seksualnu želju i masturbiraju. Razlika je ostala vidljiva i posle korekcija mogućeg ulepšavanja odgovora. Savremeno istraživanje sprovedeno na 67.334 odrasle osobe takođe je pokazalo znatno višu prosečnu želju kod muškaraca. Razlika se pojavila kroz većinu starosnih i društvenih grupa.
To ipak ne znači da svaki muškarac želi više od svake žene. Prosek opisuje grupu, ali ne opisuje konkretan par. Postoje žene koje žele seks svakodnevno i muškarci kojima je jednom nedeljno dovoljno. Postoje i veze u kojima muškarac stalno odbija partnerku. Takve žene često ćute, jer društvo očekuje suprotan scenario. Muški libido se smatra prirodnim, dok se snažna ženska želja još posmatra kao izuzetak. Zbog toga mnogi parovi problem vide tek kada se nakupi bes. Kada očekivanja nisu izgovorena, svako partnerovo odbijanje počinje da izgleda kao lična presuda.
Važna je i razlika između opšte želje i želje prema određenom partneru. Osoba može imati seksualne misli, ali ne želeti seks u postojećem odnosu. Može želeti bliskost, ali ne rutinu koja se ponavlja bez promene. Može imati visok libido, ali slab interes za partnera koji je više ne vidi. Zato pitanje „koliko često želiš seks“ nije dovoljno. Bolje pitanje je „kakav seks želiš sa mnom“. Muškarac koji razume tu razliku prestaje da žensku nezainteresovanost tumači kao kvar. Počinje da posmatra čitav odnos, uključujući sopstveno ponašanje. Razgovor tada prestaje da bude takmičenje u optužbama. Postaje pokušaj da dvoje ljudi ponovo pronađu ono što ih je spajalo.
Ženska želja često ne počinje pre dodira, već se tokom njega budi
Mnogi muškarci očekuju da partnerka unapred bude raspoložena. Oni želju zamišljaju kao glad koja se pojavi sama. Kada žena retko inicira, zaključuju da joj seks nije važan. Međutim, seksualna želja ne mora uvek biti spontana. Kod mnogih ljudi ona se javlja kao odgovor na bliskost, dodir i uzbuđenje. Žena može početi bez snažnog nagona, a zatim poželeti nastavak. Takav obrazac seksualnosti poznat je kao responsivna seksualna želja.
Ovo nije izgovor za pritisak, niti znači da „ne“ zapravo znači „ubedi me“. Pristanak mora biti jasan, slobodan i trajan. Responsivna želja znači nešto sasvim drugo. Ona objašnjava zašto prijatna atmosfera, nežnost i osećaj sigurnosti mogu probuditi interes. Takođe objašnjava zašto stres, ljutnja i iscrpljenost mogu ugasiti želju pre početka. Partnerka možda ne odbija seks zato što ga ne voli. Možda odbija način na koji joj se seks nudi.
Želju dodatno menja svakodnevna raspodela energije. Žene koje nose veći deo kućnih obaveza često prijavljuju slabiju seksualnu želju prema partneru. Taj pad povezan je sa osećajem nepravde i doživljajem partnera kao osobe o kojoj moraju brinuti. Teško je nekoga istovremeno doživljavati kao ljubavnika i dodatno dete. Nije seksi stalno podsećati odraslog čoveka šta treba uraditi. Nije seksi ni kada nežnost postoji samo kao uvod u odnos. Muškarac zato ne povećava šansu za dobar seks samo tehnikom u krevetu. On je povećava i načinom na koji živi pored partnerke. Pažnja bez skrivene namere, ravnopravnost i pouzdanost stvaraju prostor za želju. To ne znači da žena duguje seks za oprano posuđe. Znači da erotika teško raste u odnosu punom zamora i ogorčenosti. Ko želi više bliskosti, mora pogledati šta se događa mnogo pre spavaće sobe.
Možda žene ne žele manje seksa, već manje lošeg seksa
Heteroseksualni odnosi imaju neprijatan problem koji se često skriva iza priče o slabijem ženskom libidu. Muškarci mnogo češće završavaju seksualni odnos orgazmom. U velikom uzorku 95 odsto heteroseksualnih muškaraca prijavilo je da obično ili uvek doživi orgazam, naspram 65 odsto heteroseksualnih žena. Lezbejke su orgazam prijavile u 86 odsto slučajeva. Ta razlika sugeriše da žensko telo nije glavni problem. Važno je i šta partneri tokom seksa zapravo rade.
Penetracija je mnogim muškarcima centralni događaj, ali za većinu žena nije dovoljna. Samo 18,4 odsto žena iz reprezentativnog uzorka navelo je da im je sama penetracija dovoljna za orgazam. Za 36,6 odsto bila je potrebna stimulacija klitorisa. Još 36 odsto reklo je da im takva stimulacija pojačava orgazam. Ovo nije tajna tehnika, već osnovna anatomija zadovoljstva. Ipak, mnogi parovi se ponašaju kao da je ženski orgazam dodatak programu.
Ako seks često završava kada muškarac završi, žena dobija manje razloga da ga želi. Ako mora da glumi zadovoljstvo, vremenom gubi i želju za pokušajem. Ako partner njene potrebe doživljava kao kritiku, razgovor postaje opasniji od ćutanja. Tada „nizak libido“ ponekad skriva razočaranje. Žena možda ne odbija seksualnost, već scenario u kojem je sporedni lik. Zadovoljavanje partnerke zato ne znači dokazivanje muškosti. Ne znači ni maratonsko trajanje po svaku cenu. Znači radoznalost, slušanje i spremnost da se sopstvena rutina promeni. Otvorena seksualna komunikacija povezana je sa većim seksualnim zadovoljstvom i kvalitetnijim odnosom. Najvažnije pitanje nije šta žene generalno vole. Važno je šta voli žena koja je upravo pored tebe. Pretpostavke mogu biti uzbudljive u fantaziji, ali su loš vodič u stvarnoj vezi. Dobar ljubavnik ne pogađa ćutke. On pita, sluša i pamti odgovor.
Dobar seks može štititi vezu, ali ne može kupiti vernost
Seksualno nezadovoljstvo može napraviti pukotinu u vezi. Ipak, ono nije jedini razlog za prevaru. Pregled 82 istraživanja pokazao je da su neverstvu bliže povezani složeni partnerski problemi nego jedna izolovana osobina partnera. Važni mogu biti nezadovoljstvo, sukobi, slaba posvećenost, dostupne prilike i različita očekivanja. Među čestim motivima za neverstvo nalaze se bes, zanemarivanje, nedostatak ljubavi, seksualna želja i potreba za raznovrsnošću.
Zato zadovoljena žena nije automatski verna žena. Isto važi i za zadovoljenog muškarca. Neki ljudi varaju i u seksualno aktivnim vezama. Neki traže potvrdu, uzbuđenje ili izlaz iz sopstvenog nezadovoljstva. Drugi ne umeju da postave granicu kada se pojavi prilika. Postoje i ljudi koji ne varaju uprkos godinama lošeg seksa. Oni razgovaraju, traže promenu ili prekidaju odnos. Vernost je odluka, a ne refleks izazvan orgazmom. Zreo partner nezadovoljstvo saopštava pre nego što tajno otvori vrata trećoj osobi.
To ne oslobađa muškarca odgovornosti za kvalitet zajedničkog života. Ako partnerku stalno ignoriše, odbija razgovor i zanemaruje njeno zadovoljstvo, on slabi vezu. Međutim, njena eventualna prevara i dalje ostaje njena odluka. Ne treba prihvatiti ucenu da se vernost zaslužuje stalnim seksualnim dokazivanjem. Takva logika pretvara bliskost u trgovinu i stvara još veću nesigurnost. Dakle, treba li muškarac više da zadovoljava partnerku? Treba, kada „više“ znači bolje razumevanje, više uzajamnosti i manje sebičnosti. Ne treba to činiti kao premiju osiguranja protiv prevare. Dobar seks može povećati bliskost i ukloniti jedan izvor nezadovoljstva. Ne može popraviti nečiji karakter, iskrenost ili sposobnost obavezivanja. Najzreliji muškarac ne pokušava da partnerku zadrži učinkom. On gradi odnos u kojem oboje žele da ostanu. Ako taj odnos ipak bude izdan, ne meri sopstvenu vrednost tuđom odlukom.
