Izgleda da je Srbija konačno rešila jedno od najvećih istorijskih pitanja. Nije više dovoljno da si za nju robijao, ratovao, prelazio Albaniju, stigao do Soluna ili prešao Atlantik da bi obukao srpsku uniformu. Danas je mnogo važnije da ti je pradeda rođen na dovoljno bezbednoj udaljenosti od Drine. Milan Pribićević iz Broda, Rade Malobabić sa Korduna, Hercegovci, Bosanci, Ličani i Krajišnici očigledno su imali sreću što u njihovo vreme nije postojala komisija za proveru autohtonog srpstva. Možda bi Cer, Kolubara i Solunski front prošli kao olakšavajuća okolnost, ali bez urednog rodoslova ništa nije sigurno.
Sankcije Srbiji ovoga puta ne dolaze samo upakovane u priču o demokratiji. Iza predloga SRBIJA Act pojavljuju se lobisti, vojni interesi, regionalni savezi i kongresmeni čije veze otvaraju mnogo neprijatnije pitanje: da li je problem zaista stanje srpske demokratije ili Srbija koja još uvek može sama da bira kome će pružiti ruku, od koga će kupiti oružje i kada će Washingtonu reći — ne?
Kada kažemo „inteligencija“, većina ljudi automatski pomisli na mozak. Neuron, sinapse, moždanu koru. Bez mozga nema mišljenja, nema odluka, nema pameti. Tako smo naučeni....
