Muškarci često tvrde da tačno znaju kakvu ženu žele. Lepa, pametna, nežna, samostalna i sigurna u sebe zvuči kao idealna kombinacija. Problem počinje kada se sve te osobine zaista pojave u jednoj osobi. Tada divljenje lako prelazi u nelagodu, a privlačnost u borbu za položaj.
Podaci pokazuju da muškarci o ženama ne misle jednostavno, niti dosledno. Oni žele bliskost, ali se boje zavisnosti. Cene žensku snagu, ali ne uvek i posledice koje ona donosi. Upravo u tom raskoraku krije se odgovor na pitanje šta muškarci zaista misle o ženama.
Muškarci prvo vide izgled, ali ih ne zadržava samo lepota
Nema mnogo smisla pretvarati se da fizički izgled muškarcima nije važan. Jeste važan, posebno na početku poznanstva. Lice, telo, držanje, osmeh i način oblačenja stvaraju prvi utisak pre nego što razgovor uopšte počne. Muškarci u proseku fizičkoj privlačnosti daju veći značaj nego žene. Ipak, to ne znači da traže samo savršeno lice ili telo. Kada se odnos pomeri iz kratkog pogleda u stvarni život, pravila se menjaju. Toplina, pouzdanost i osećaj sigurnosti postaju mnogo važniji. Žena može privući muškarca izgledom, ali ga karakter tera da ostane.
Privlačnost zato nije isto što i izbor partnerke. Muškarac može pogledati jednu ženu, poželeti drugu, a život izgraditi sa trećom. Za ozbiljnu vezu postaju važne osobine koje se ne vide na fotografiji. Smirenost, humor, iskrenost, inteligencija i emocionalna stabilnost dobijaju veću težinu. Posebno je važan osećaj da se pored žene ne mora stalno dokazivati. Želja za toplinom i pouzdanošću povezana je sa privlačnošću tokom upoznavanja, ali i sa zadovoljstvom u postojećim brakovima. Drugim rečima, muškarci možda govore o lepoti, ali svakodnevicu procenjuju mnogo strože.
Tu nastaje prva velika zabluda o muškom pogledu na žene. Muškarci nisu slepi za karakter, već ga često kasnije registruju. Izgled deluje brzo, dok poverenje zahteva vreme. Zato površni razgovori među muškarcima mogu ostaviti pogrešan utisak. U njima se govori o telu, godinama i seksualnoj privlačnosti. Ređe se priznaje koliko muškarcu znači žena koja ga ne ponižava. Još ređe govori o tome koliko mu prija njena podrška. Muška želja zato nije samo vizuelna. Ona je istovremeno telesna, emotivna i društvena. Upravo zato se muškarci iznenade kada žena koja izgleda savršeno ne pruža odnos koji su zamišljali. Lepota može izazvati interesovanje, ali osećaj mira često odlučuje da li će odnos preživeti.
Samostalna žena je poželjna sve dok ne promeni odnos moći
Savremeni muškarac rado kaže da želi pametnu i uspešnu ženu. Takva izjava zvuči zrelo, sigurno i moderno. Međutim, stvarna samostalnost nije samo dobra plata ili zanimljiva karijera. Ona znači da žena može da ode, odluči sama i ne traži dozvolu. Upravo tada deo muškaraca počinje da oseća nelagodu. Međunarodni podaci iz 29 zemalja pokazuju neobičan paradoks među najmlađim muškarcima. Čak 41 odsto njih smatra da uspešna karijera ženu čini privlačnijom, dok 24 odsto misli da žena ne treba da deluje previše samostalno. Srbija nije bila među obuhvaćenim zemljama, pa ovo nije direktan opis domaćih muškaraca. Ipak, jeste važno upozorenje.
Ovi odgovori otkrivaju da muškarcima često ne smeta ženska snaga sama po sebi. Problem nastaje kada ta snaga ugrozi njihovu ulogu. Muškarac može biti ponosan na uspešnu partnerku pred prijateljima. Isti čovek može postati nesiguran kada ona zarađuje više. Može podržavati njene ambicije, ali očekivati da njegove odluke ipak imaju veću težinu. Zato se iza rečenice „volim jake žene“ ponekad krije važan dodatak. Muškarac voli jaku ženu dok se pored nje i dalje oseća jačim. Nije uvek reč o otvorenoj želji za dominacijom. Često je to strah da više nije potreban.
Najprovokativniji nalazi dodatno komplikuju sliku. Oko 31 odsto muškaraca generacije Z smatra da žena treba da posluša muža, dok trećina veruje da muž treba da ima poslednju reč u važnim odlukama. Ti stavovi su ređi među mnogo starijim muškarcima. To ruši popularnu predstavu da svaka nova generacija postaje automatski liberalnija. Mladi muškarci odrastaju uz žene koje su obrazovanije, finansijski samostalnije i glasnije. Istovremeno slušaju poruke da je muškost ugrožena. Rezultat nije jednostavan povratak tradiciji. To je mešavina divljenja, konkurencije, želje i straha. Muškarac želi modernu partnerku, ali deo njega još očekuje tradicionalnu potvrdu sopstvenog autoriteta.
Šta muškarci u Srbiji očekuju od žene i porodice
U Srbiji je odnos prema ženama posebno protivrečan. Muškarac se često vidi kao zaštitnik, hranitelj i oslonac porodice. Ta slika može sadržati iskrenu odgovornost i snažnu privrženost. Međutim, ona lako postaje opravdanje za veću moć. Najobuhvatniji domaći podaci pokazuju da skoro 90 odsto muškaraca želi više vremena sa decom, dok oko 68 odsto smatra da odluke o deci treba donositi zajednički. To govori da tradicionalni otac polako ustupa mesto prisutnijem muškarcu. Ipak, želja za prisustvom ne znači automatski i jednaku podelu svakodnevnog rada.
Mnogi muškarci žele da budu dobri očevi, ali očinstvo zamišljaju kroz važne trenutke. Žele da savetuju, zaštite, finansiraju i donose odluke. Manje privlačno deluju neprospavane noći, pelene, kuvanje i ponavljanje istih obaveza. Tako nastaje čudan raskorak. Muškarac iskreno voli porodicu, ali žena i dalje nosi veći deo nevidljivog tereta. On svoj doprinos meri velikim postupcima. Ona svakodnevicu meri stotinama sitnih zadataka. Oboje zato mogu verovati da vide istu vezu, iako žive dve različite stvarnosti. Muškarac misli da ravnopravnost već postoji. Žena je često vidi kao posao koji tek treba završiti.
Još dublji problem nastaje kada se ljubav pomeša sa vlasništvom. U tradicionalnom modelu žena dobija zaštitu, ali se od nje očekuje poslušnost. Njena seksualnost, ponašanje i odluke postaju pitanje muške časti. Takvi stavovi nisu nestali samo zato što su žene dobile posao i sopstveni račun. Najvažnije domaće istraživanje beleži snažan otpor promenama i veoma tradicionalno razumevanje muškosti kod dela muškaraca. Zato pitanje nije samo da li muškarac voli žene. Važnije je šta pod tom ljubavlju podrazumeva. Da li voli ženu kao ravnopravnu osobu, ili kao potvrdu sopstvenog položaja? Odgovor se ne vidi u komplimentima. Vidi se kada ona kaže „ne“, zaradi više ili donese odluku bez njega.
Muškarci glume da im žene nisu potrebne više nego što jesu
Muška kultura često nagrađuje privid emocionalne nezavisnosti. Muškarac treba da izgleda kao da mu niko nije potreban. Raskid treba da podnese ćutke, usamljenost kroz posao, a ranjivost kroz šalu. Zbog toga žene često deluju kao emotivniji pol. Međutim, novija literatura osporava pretpostavku da romantične veze muškarcima znače manje. Muškarci mogu očekivati više koristi od veze, ređe pokretati raskid i teže podnositi njegov kraj. Jedno moguće objašnjenje jeste njihov uži krug emocionalne podrške.
Žena često ima prijateljice kojima može reći da je uplašena, usamljena ili slomljena. Mnogi muškarci takvu bliskost imaju samo sa partnerkom. Kada veza nestane, ne gube samo ljubav. Gube osobu kojoj su govorili ono što nikome drugom nisu mogli. Zato muško povlačenje posle raskida ne mora značiti ravnodušnost. Ponekad znači da čovek nema jezik kojim bi objasnio gubitak. Isti muškarac može mesecima govoriti da ne želi ozbiljnu vezu. Zatim će teško podneti kada žena prestane da bude dostupna. Njegova potreba i njegova priča o sebi često nisu isto.
Aplikacije za upoznavanje dodatno su pogoršale nesporazum između polova. Među njihovim korisnicima, 54 odsto žena osećalo se zatrpano brojem poruka, dok se 64 odsto muškaraca osećalo nesigurno zbog premalo poruka. Žena zato može zaključiti da muškarci prilaze svima i žele samo seks. Muškarac može zaključiti da su žene hladne, razmažene i nedostižne. Oboje vide samo svoju stranu sistema. Tako nastaju ogorčenost, cinizam i čitave onlajn zajednice zasnovane na lošim iskustvima.
Ipak, iza velike buke ostaje jednostavna istina. Muškarci žele žene zbog privlačnosti, bliskosti, potvrde i osećaja pripadanja. Plaše ih upravo iste stvari. Zato muškarac često najviše kritikuje ono od čega najviše zavisi. Njegovo mišljenje o ženama tada govori jednako o njima i o njegovom strahu da bez njih nije potpun.
