Srpski identitet i istorija nisu nastali u udobnosti, niti su sačuvani tuđom milošću. Kovani su pod mačem, prenošeni uz slavsku sveću i branjeni čak i kada države više nije bilo. Srbiju su proglašavali mrtvom posle Kosova, ustanaka, albanske golgote i svakog novog stradanja. Ipak, svaki put su prerano slavili njen kraj. Jer Srbija nije opstajala samo u granicama. Opstajala je u narodu koji je radije gubio sve nego pravo da zna ko je.
Ovo ne treba da bude tekst za vernike ili ateiste. Treba da bude tekst za čoveka koji noću zastane i pita se:
“Ako sam samo mozak, zašto imam osećaj da sam više od toga?”
Kina radi na revoluciji u visokobrzinskom saobraćaju kroz ambiciozan projekat zvan T-Flight. Ovaj novi maglev voz kombinuje naprednu magnetnu levitaciju sa vakuumskim tunelima sličnim...
Muško-žensko prijateljstvo postoji kao realan odnos, a ne kao izuzetak. Ljudi mogu biti bliski bez romantične namere. Nauka to ne posmatra kao misteriju, već...
