Dug odnos ne mora automatski da znači loš seksualni život. Ipak, poznat raspored lako pretvara bliskost u rutinu. Partneri unapred znaju kada će se nešto dogoditi. Znaju i kako će početi, trajati i završiti. Tada problem često nije manjak ljubavi. Problem je odsustvo iščekivanja.
Uzbuđenje se ne gubi samo zato što su dvoje ljudi dugo zajedno. Ono slabi kada prestanu da istražuju jedno drugo. Seks postaje predvidljiv, razgovori postaju kraći, a želje ostaju neizgovorene. Par tada može nastaviti da se voli, ali seksualni odnos više ne donosi osećaj otkrivanja.
Rešenje ne mora odmah biti ekstremno iskustvo. Nekada su dovoljni drugačija atmosfera, novi dodiri ili razgovor o fantazijama. Seksi veš i igračke mogu otvoriti prostor za istraživanje. Uvođenje treće osobe, međutim, predstavlja mnogo ozbiljniji korak.
Najvažnije pitanje zato nije koliko daleko par može da ode. Važnije je koliko iskreno može da razgovara pre tog koraka. Seksualna sloboda bez poverenja lako postaje pritisak. Eksperiment bez dogovora lako postaje povreda koju nije moguće jednostavno zaboraviti.
Seksualnu želju češće ubija predvidljivost nego brak
Dugotrajna veza sa sobom donosi sigurnost, bliskost i poznavanje partnera. Iste osobine, međutim, mogu stvoriti i seksualnu monotoniju. Partneri više ne moraju da osvajaju jedno drugo. Nestaje neizvesnost koja je nekada pokretala iščekivanje. Seks se zatim uklapa između posla, obaveza, dece i umora.
Nove i uzbudljive aktivnosti koje partneri doživljavaju zajedno mogu biti povezane sa većom seksualnom željom i zadovoljstvom u dugotrajnim odnosima. To ne znači da svaki par mora da juri sve ekstremnija iskustva. Novina može biti mnogo jednostavnija. Drugačija prostorija, promena atmosfere ili otvoreno izgovorena fantazija već menjaju poznati scenario.
Uzbuđenje često počinje mnogo pre prvog dodira. Počinje kada partneri ponovo postanu radoznali. Počinje porukom tokom dana, dogovorenom ulogom ili pitanjem koje nikada ranije nisu postavili. Kada ta radoznalost nestane, partneri se ne udaljavaju nužno fizički. Oni samo prestaju da očekuju nešto novo.
Međutim, mnogi muškarci pokušavaju da preskoče najvažniji deo. Kupuju veš, donesu igračku ili predlože trojku bez prethodnog razgovora. Takav potez može delovati kao kritika partnerke. Ona tada možda neće čuti poziv na zajedničku igru. Može čuti poruku da više nije dovoljno zanimljiva ili poželjna.
Kvalitetna seksualna komunikacija snažno je povezana sa seksualnim zadovoljstvom i zadovoljstvom partnerskim odnosom. Nije zato dovoljno samo često govoriti o seksu. Važno je kako se o njemu razgovara. Pitanje treba da otvori prostor, a ne da zahteva dozvolu za već donetu odluku.
Muškarac može reći da želi više zajedničkog istraživanja. Može pitati partnerku šta je uzbuđuje, a šta odbija. Mora biti spreman i na odgovor koji mu se ne dopada. Razgovor nije uvod u ubeđivanje. On je provera poverenja, sigurnosti i sposobnosti da se poštuje tuđa granica.
Najbolji početak zato nije pitanje: „Da li bi pristala na trojku?“ Mnogo bolji početak glasi: „Postoji li nešto što bi želela da probamo zajedno?“ To pitanje nema unapred određen odgovor. Ono partnerku ne stavlja pred gotov predlog i ne traži da odmah odluči.
Fantazija takođe ne mora postati stvarnost da bi začinila odnos. Par može razgovarati o nečemu što nikada neće ostvariti. Ipak, samo izgovaranje želje može vratiti napetost koja je nestala. Ponekad je sigurno izgovorena zabranjena misao uzbudljivija od bilo koje kupljene igračke.
Seksi veš i igračke mogu proširiti igru, ali ne mogu zameniti bliskost
Seksi veš nema magičnu moć. On neće popraviti odnos pun zameranja, nezadovoljstva i ćutanja. Ipak, može promeniti način na koji partneri doživljavaju poznato telo. Veš gradi iščekivanje i jasno najavljuje odmak od svakodnevice. Može pomoći osobi da se oseća privlačnije, sigurnije i slobodnije.
Problem nastaje kada samo žena mora da se pripremi. Ako ona bira veš, uređuje prostor i stvara atmosferu, muškarac ne bi trebalo samo da se pojavi. Zajednička igra zahteva zajednički trud. Muška urednost, miris, odeća, pažnja i samopouzdanje takođe pripadaju zavođenju.
Seksualni odnos nije predstava koju žena izvodi za muškarca. Veš ima smisla samo kada se žena u njemu oseća dobro. Ako se oseća izloženo, procenjivano ili smešno, efekat može biti suprotan. Komad tkanine tada neće stvoriti želju. Samo će pojačati postojeću nesigurnost.
Igračke nude više mogućnosti, ali oko njih opstaje nepotreban muški strah. Neki muškarci ih vide kao konkurenciju. Međutim, igračka nema emocije, nameru niti odnos sa partnerkom. Ona je alat koji par može da koristi zajedno. Problem nije u igrački, već u načinu na koji je muškarac doživljava.
Korišćenje seksualnih igračaka povezano je sa većim seksualnim zadovoljstvom, životnim zadovoljstvom i zadovoljstvom odnosom. Takva povezanost ne dokazuje da igračka sama stvara srećnu vezu. Moguće je da ih češće koriste parovi koji već lakše razgovaraju o svojim željama.
Ipak, ti nalazi ruše ideju da igračke nužno udaljavaju partnere. One mogu proširiti seksualni repertoar bez uvođenja druge osobe. Početak ne mora biti dramatičan. Jednostavan zajednički izbor često je bolji od skupog iznenađenja koje partnerku stavlja pred gotovu stvar.
Način predlaganja odlučuje da li će igračka zbližiti ili poniziti partnerku. Rečenica „ovo će rešiti tvoj problem“ gotovo sigurno stvara otpor. Mnogo bolje zvuči predlog da zajedno izaberu nešto što oboje zanima. Tako igračka postaje zajednički dodatak, a ne dijagnoza njenog tela.
Potrebno je dogovoriti granice, način korišćenja i mogućnost prekida. Važna je i higijena. Seksualne igračke koje se dele treba oprati između korišćenja i zaštititi novim kondomom za svakog partnera. Ista igračka ne bi smela nekontrolisano prelaziti između partnera ili različitih delova tela.
Uzbuđenje ne postaje manje privlačno zato što je bezbedno. Naprotiv, sigurnost omogućava partnerima da se opuste. Zajedničko biranje igračke može postati deo predigre mnogo pre spavaće sobe. Ono otvara razgovor o željama koje su možda godinama ostale skrivene.
Treća osoba nije seksualna igračka, već novi odnos u istoj sobi
Uvođenje treće osobe često se predstavlja kao logičan nastavak seksualnog eksperimentisanja. To je pogrešno. Seksi veš menja sliku. Igračka menja osećaj. Treća osoba menja odnos između svih prisutnih. Ona ima sopstvene želje, granice, nesigurnosti i pravo da u svakom trenutku odustane.
Treća osoba ne može biti tretirana kao dodatak bračnom paru. Čim se pojavi, nastaju tri međusobna odnosa. Postoji odnos između supružnika, ali i dva posebna odnosa sa novim partnerom. Svaki od njih može proizvesti privlačnost, poređenje, nesigurnost ili osećaj isključenosti.
Zbog toga treća osoba mora unapred znati pravila. Mora imati jednako pravo glasa i prekida. Bračni par nema veća prava samo zato što postoji duže. Niko ne bi smeo da bude tretiran kao potrošna zabava koja treba da nestane čim ispuni tuđu fantaziju.
Iskustva seksualnih odnosa sa trećom osobom mogu biti ocenjena pozitivno kada učesnici dobrovoljno ulaze u takav susret. Ipak, dostupni nalazi ne treba da se pretvaraju u obećanje. Jedno iskustvo može biti uzbudljivo, dok drugo može ostaviti posledice koje niko nije očekivao.
Tokom odnosa sa trećom osobom mogu se javiti ljubomora, osećaj isključenosti i potreba za unapred dogovorenim pravilima. Otvorena komunikacija može ublažiti deo negativnih posledica. Ipak, nijedan dogovor ne može garantovati da će emocije ostati potpuno pod kontrolom.
Čovek može racionalno prihvatiti ideju, a zatim drugačije reagovati tokom iskustva. Može ga pogoditi način na koji partnerka dodiruje drugog muškarca. Može primetiti da ona uživa u nečemu što sa njim nikada nije probala. Žena se može osetiti zanemareno dok muškarac pažnju usmerava na drugu partnerku.
Privlačnost takođe može nastati kada niko nije planirao nastavak odnosa. Takav rizik ne može biti uklonjen zabranom osećanja. Partneri mogu dogovoriti da neće održavati kontakt, ali ne mogu narediti sebi šta će osećati posle susreta.
Trojku zato ne treba koristiti kao lek za loš brak. Ona neće vratiti poverenje posle prevare. Neće ukloniti duboku ljubomoru. Neće probuditi želju koja je nestala zbog ponižavanja ili emocionalne udaljenosti. U nestabilnom odnosu treća osoba obično samo osvetli pukotine koje su već postojale.
Posebno je opasno kada jedan partner pristaje iz straha. „Pristajem da te ne izgubim“ nije isto što i „želim ovo“. Zdrav seksualni odnos podrazumeva zadovoljstvo, bezbednost i odsustvo prinude. Pristanak zato mora biti slobodan, jasan i promenljiv.
Svako sme da se predomisli pre susreta ili tokom njega. Prekid ne sme izazvati kaznu, uvrede, ljutnju ili emocionalnu ucenu. Dogovor bez prava na predomišljanje nije stvarni dogovor. On je samo pritisak koji je privremeno dobio lepše ime.
Dve žene, dva muškarca i trenutak kada fantazija pogodi muški ego
Najprovokativnije pitanje nije da li muškarac želi još jednu ženu. Važnije je kako reaguje kada partnerka poželi još jednog muškarca. Mnogi muškarci podržavaju seksualnu otvorenost samo dok su u centru fantazije. Dve žene tada deluju kao potvrda njihove poželjnosti.
Drugi muškarac, međutim, može delovati kao direktna pretnja. Pojavljuju se poređenje, strah od nedovoljnosti i pitanje ko će partnerku više zadovoljiti. Muškarac koji je lako predlagao trojku tada može otkriti da njegova otvorenost ima veoma precizne granice.
To ne znači da mora prihvatiti iskustvo koje ga odbija. Svako ima pravo na sopstvenu granicu. Ipak, treba pošteno razlikovati granicu od dvostrukog standarda. Muškarac koji traži slobodu samo za svoju fantaziju ne predlaže ravnopravnu igru. On traži privilegiju.
Isto važi i za ženu koja ignoriše partnerovu nelagodu. Ravnopravnost ne znači da sve želje moraju biti prihvaćene. Ona znači da obe strane imaju pravo da izraze želju i pravo da kažu ne. Ne postoji dug prema partneru koji se mora otplatiti seksualnim pristankom.
Pre bilo kakvog susreta moraju se dogovoriti stvari koje pornografija preskače. Partneri treba da znaju šta je dozvoljeno, a šta nije. Moraju razgovarati o poljupcima, zaštiti, granicama, kontaktu posle susreta i mogućem ponavljanju iskustva.
Potrebno je dogovoriti i signal za trenutni prekid. Alkohol ne sme služiti za savladavanje tuđeg oklevanja. Snimanje je prihvatljivo samo uz jasnu saglasnost svih prisutnih. Fotografija ili snimak mogu ostati godinama nakon što odnos i poverenje nestanu.
Zdravstveni rizik takođe raste sa brojem partnera. Mnoge polno prenosive infekcije nemaju vidljive simptome. Polno prenosive infekcije mogu se prenositi vaginalnim, analnim i oralnim seksom, ali i genitalnim kontaktom kože. Izgled osobe zato ne govori pouzdano ništa o njenom zdravstvenom statusu.
Testiranje, razmena rezultata i pravilna upotreba nove zaštite smanjuju rizik. Ne uklanjaju ga potpuno. Novi kondom treba koristiti pri promeni partnera. Isto važi pri deljenju seksualnih igračaka. Bezbednost mora biti deo plana, a ne neprijatan dodatak posle uzbuđenja.
Najvažniji razgovor ipak dolazi nakon iskustva. Partneri moraju reći šta ih je uzbudilo, a šta povredilo. Ne treba se braniti od tuđih emocija. Ljubomora posle dogovorene trojke nije automatski dokaz prevare. Ona može biti signal da se dogodilo nešto emocionalno snažno.
Ponekad će par poželeti da ponovi iskustvo. Ponekad će zaključiti da fantazija bolje funkcioniše u mašti. Obe odluke mogu biti zrele. Cilj nije skupljanje ekstremnih iskustava. Cilj je seksualni život u kojem se oba partnera osećaju poželjno, poštovano i bezbedno.
Najbolji seks ne nastaje kada granice potpuno nestanu. Nastaje kada se o njima može govoriti bez straha. Prava seksualna hrabrost nije spremnost da se pristane na sve. Ona znači iskreno reći šta želiš, šta ne želiš i gde se završava tvoja fantazija.
