Tvrdnja da je Srbija danas najkorumpiranija zemlja Zapadnog Balkana nije politički pamflet. To je zaključak na osnovu međunarodnih merenja percepcije korupcije. Prema Corruption Perceptions Index 2025, Srbija ima skor 33 od 100 i rang 116 od 182 zemlje. Bosna i Hercegovina ima skor 34 i rang 109.
Razlika od jednog poena deluje mala. Ali simbolika je velika. Srbija je prvi put lošije rangirana od BiH. To je politički poraz za vlast koja se godinama predstavlja kao garant stabilnosti. CPI ne meri sudski dokazanu korupciju. On meri percepciju stručnjaka i poslovne zajednice. Ali percepcija je ključna za investicije i kredibilitet države.
Trend je jednako važan kao i skor. Srbija godinama stagnira ili nazaduje. U izveštaju se navodi da je percepcija korupcije visoka i uporna. To znači da nema sistemskog pomaka. Vlast može da govori o pojedinačnim hapšenjima. Ali međunarodni indeksi gledaju strukturu, ne spektakl.
Evropska komisija u Izveštaju o vladavini prava za 2025. potvrđuje da je korupcija u Srbiji i dalje ozbiljan problem. U dokumentu se navodi slaba primena zakona i nedovoljan broj pravosnažnih presuda u visokoj korupciji. To nije opoziciona interpretacija. To je zvaničan dokument EU.
Ako je vlast uverena da su kritike politički motivisane, ima jednostavan odgovor. Poboljšajte skor. Indeksi se ne popravljaju saopštenjima. Oni se popravljaju pravilima i njihovom doslednom primenom.
Javne nabavke kao mehanizam moći, a ne konkurencije
Korupcija u modernoj državi retko izgleda kao koverta u fioci. Ona je češće ugrađena u procedure. Evropska komisija jasno upozorava da se u Srbiji široko koriste izuzeća iz Zakona o javnim nabavkama. Takva izuzeća potkopavaju transparentnost i konkurenciju.
U istom izveštaju se navodi da su kontrole nedovoljne. Državna revizorska institucija nalazi značajan broj nepravilnosti u kontrolisanim postupcima. To znači da sistem proizvodi greške. A greške u javnim nabavkama znače novac bez stvarne utakmice.
SIGMA, zajednički program OECD i EU, u pregledu sistema javnih nabavki za Zapadni Balkan navodi da Srbija često koristi specijalne zakone za velike projekte. Takvi zakoni derogiraju opšti režim nabavki. To smanjuje pravnu sigurnost i povećava rizik korupcije.
Vlast to pravda efikasnošću. Tvrdi da veliki projekti traže brzinu. Ali brzina bez kontrole nije razvoj. To je koncentracija moći. Kada se pravila prilagođavaju projektu, a ne obrnuto, javni interes postaje fleksibilan po potrebi.
Sistem javnih nabavki je kičma borbe protiv korupcije. Ako je ta kičma savitljiva, cela konstrukcija je nestabilna. Srbija danas ima problem upravo tu. I to potvrđuju međunarodni izvori, a ne samo domaća opozicija.
EXPO 2027: projekat prestiža pod senkom izuzeća
EXPO 2027 u Beogradu predstavlja se kao istorijska šansa. Međutim, pravni okvir projekta izazvao je ozbiljne kritike. Transparency Serbia je upozorila da specijalni zakon za EXPO omogućava izuzeće od standardnog Zakona o javnim nabavkama .
Organizacija je navela da investitori formirani za EXPO mogu sami uređivati postupke nabavki. To uključuje rokove i kriterijume. U analizi „Special Law for EXPO and its application“ podneta je inicijativa Ustavnom sudu. Argument je jasan. Izuzeće potkopava ustavna načela jednakosti i pravne sigurnosti.
Evropska komisija u Izveštaju o Srbiji za 2024. beleži zabrinutost u vezi sa uredbom o nabavkama za projekte pod EXPO režimom. Posebno se pominju rokovi i ograničena pravna zaštita.
Vlast EXPO predstavlja kao dokaz međunarodnog poverenja. Ali poverenje se ne meri samo brojem zastava. Meri se i procedurama. Ako je projekat vredan milijarde, onda mora biti podvrgnut najstrožim pravilima. U suprotnom, sumnja postaje legitimna.
Niko ozbiljan ne tvrdi da je svaki EXPO ugovor koruptivan. Ali sistem koji smanjuje transparentnost stvara prostor za zloupotrebe. U zemlji sa lošim CPI skorom, takav prostor je politički eksplozivan.
Pravosuđe pod pritiskom i evropski novac kao poluga
U februaru 2026. Reuters je objavio da EU razmatra uskraćivanje oko 1,6 milijardi evra Srbiji. Razlog su novi zakoni koji centralizuju pravosuđe i izazivaju zabrinutost u vezi sa nezavisnošću sudova i tužilaštva.
U posebnoj analizi Reuters navodi kritike da reforme jačaju ulogu predsednika sudova i ograničavaju autonomiju tužilaca. EU fondovi u okviru Growth Plan-a imaju jasne uslove. Vladavina prava je centralni kriterijum.
To znači da problem nije samo politički. On je finansijski. Ako Brisel zaključi da nezavisnost pravosuđa slabi, novac može biti blokiran. To je snažna poruka. EU retko koristi takvu retoriku bez ozbiljnih analiza.
Vlast često tvrdi da su kritike deo geopolitičkog pritiska. Međutim, kada se u zvaničnim dokumentima govori o „narušavanju poverenja“, to znači da je procena sistemska. U takvom kontekstu, borba protiv korupcije zavisi od sudova koji mogu da procesuiraju i najmoćnije.
Bez nezavisnog pravosuđa, svaka antikorupcijska strategija je dekor. Indeksi to prepoznaju. Investitori to prepoznaju. I građani to osećaju kroz svakodnevnu nepravdu.
Sistem, a ne incident: zašto je problem politički, a ne tehnički
Kada se sve poveže, slika je jasna. Srbija ima nizak CPI skor. Evropska komisija upozorava na izuzeća i slab nadzor. SIGMA kritikuje specijalne zakone. Reuters piše o mogućem uskraćivanju milijardi.
To nije niz nepovezanih događaja. To je obrazac. Problem nije jedan ministar ili jedan tender. Problem je politička arhitektura koja favorizuje centralizaciju moći. Kada se moć koncentriše, kontrola slabi. Kada kontrola slabi, rizik korupcije raste.
Režim insistira na narativu stabilnosti. Ali stabilnost bez institucija je krhka. Ona zavisi od lične lojalnosti, a ne od pravila. U takvom sistemu, borba protiv korupcije postaje selektivna. Procesuiraju se politički nevažni. Ključni ostaju netaknuti.
Srbija može da promeni kurs. To zahteva ukidanje specijalnih režima nabavki. Zahteva jačanje nezavisnosti tužilaštva. Zahteva transparentnost bez izuzetaka. To nisu ideološki zahtevi. To su standardi koje Srbija formalno prihvata na putu ka EU.
Ako se to ne dogodi, CPI skor će ostati nizak. EU fondovi će ostati pod znakom pitanja. A građani će nastaviti da plaćaju cenu sistema koji štiti sebe, a ne javni interes.
