BURBON

San je najpotcenjeniji alat za muškarca koji želi više energije, bolji fokus, bolji trening i manje nervoze.

Metabolizam nije „pokvaren motor” koji se popravi limunom, hladnim tušem ili ljutom paprikom. Najviše ga određuju telesna masa, mišićna masa, dnevno kretanje, unos hrane, san, godine, hormoni i genetika.

Muškarac koji zna da kuva ne pokazuje samo da ume da napravi obrok. On pokazuje da ume da se pobrine za sebe. Pokazuje ukus, mir, strpljenje i kontrolu nad malim stvarima koje čine život boljim.

Cigara i konjak nisu dokaz muškosti, nego ritual za one koji znaju meru. Ako nikad nisi probao, prvo treba da znaš šta ne treba da radiš.

Placebo nije samo “zavaravanje mozga”. Kod bola, umora, migrene, IBS-a i nekih subjektivnih simptoma, telo može reagovati i kada čovek zna da uzima placebo.

Kada se skinu uloge, posao, tuđa očekivanja i potreba da budeš koristan, ne ostaje praznina. Ostaje ono što si izgradio kada niko nije gledao.

Ne biramo pogrešno zato što smo glupi, nego zato što slobodu zamišljamo kao nagradu, a sigurnost osećamo kao potrebu. Kada se pojave strah, gubitak, usamljenost ili neizvesnost, mozak mnogo češće bira kavez koji poznaje nego prostor koji ne ume da kontroliše.

Mozak je organ koji nauka sve bolje razume, ali svest je i dalje rupa u našem objašnjenju stvarnosti.

Ljudi često ne lažu zato što su pokvareni, nego zato što ne znaju, ne smeju ili ne žele da izgovore ono što zaista osećaju. Rečenice poput „Nema veze”, „Dobro sam”, „Kako hoćeš”, „Nisam ljut”, „Samo se šalim” ili „Sve je u redu” često nisu kraj razgovora, nego znak da pravi razgovor tek počinje.

Hardening nije stanje, nego proces. Ako ne meriš konfiguraciju, ne znaš da li si zaista ojačao sistem ili si samo promenio nekoliko parametara.

Ne treba ti više motivacije. Treba ti rutina koja radi i kada ti se ne živi od obaveza.

Najopasniji oblik sagorevanja nije onaj koji svi vide. Najopasniji je onaj u kojem čovek još uvek funkcioniše — ali više nije stvarno tu.