Oglas ima sve što ozbiljan kandidat treba da zna. Traži se iskustvo, samostalnost, engleski, timski duh i sposobnost rada pod pritiskom. Ponekad se objasni i kakva kafa čeka budućeg zaposlenog. Plata ostaje negde između „stimulativne“ i „konkurentne“, kao da se njena vrednost smanjuje čim se napiše broj.
Kandidat zatim šalje biografiju, zakazuje razgovor i radi zadatak. Možda uzima slobodan dan kod sadašnjeg poslodavca. Tek kasnije saznaje da ponuđeni iznos ne pokriva razlog zbog kojeg uopšte menja posao. Niko mu nije obećao više. Samo mu dovoljno dugo nije rekao koliko nudi.
Plata u oglasima za posao zato otvara pitanje koje prethodi pregovorima. Koliko vremena kandidat treba da uloži pre nego što sazna da li pregovori imaju smisla? Propisi Srbije i evropska pravila na to ne daju isti odgovor.
Tri oglasa i tri načina da se govori o novcu
Za ovaj tekst pregledana su tri oglasa na Infostudu, dostupna 18. septembra 2026. Izabrani su namenski, kako bi pokazali različite načine predstavljanja ponude. Pregled obuhvata kompletan sadržaj, uključujući tekst postavljen kao sliku. Uzorak nije reprezentativan za Srbiju. Iz njega se ne može izračunati koliko poslodavaca objavljuje platu, niti zaključiti kako izgledaju njihovi razgovori sa kandidatima. Može se, međutim, precizno videti šta osoba zna pre prijave.
Leading Edge Corporation za poziciju agenta prodaje navodi neto mesečni raspon od 90.000 do 120.000 dinara. U tekstu je predstavljen kao fiksna plata, uz dodatne dnevne i mesečne bonuse. Kandidat zato ima početni okvir za odluku. Ostaje da sazna prema kojim kriterijumima dobija određeni iznos unutar raspona. Nije objašnjena ni formula bonusa. To su pitanja za razgovor, ali razgovor već ima finansijsku osnovu. Kandidat može da proceni da li ona odgovara njegovim očekivanjima.
Kod drugih ponuda brojke mogu biti prisutne, a osnovna plata ipak nepoznata. U Lidlovom oglasu za prodavca u Kaluđerici navedene su novčane pogodnosti, ali ne i iznos osnovne mesečne plate. Pominju se uplate na Lidl karticu od ukupno 50.000 dinara godišnje i jednokratna junska isplata od 30.000. Navedena su i dodatna primanja posle šest i dvanaest meseci. Korisne informacije, ali ne odgovaraju na pitanje koliko iznosi redovna mesečna zarada. Oglas Karanović & Partners za pravnog pripravnika predstavlja deset razloga za prijavu. Među njima su mentorstvo, rad sa klijentima i profesionalno usavršavanje. Iznos zarade ili raspon nisu navedeni. To ne dokazuje da je ponuda loša, niti da kandidati ostaju bez informacije do kraja selekcije. Poslodavci nisu kontaktirani radi provere tog postupka. Ono što oglas prećuti ne sme se dopuniti pretpostavkom o njihovim namerama. Ipak, kandidat na osnovu objavljenog sadržaja ne može da uporedi finansijsku ponudu.
U Srbiji iznos mora u ugovor, ali ne nužno u oglas
U opštem režimu domaćeg radnog zakonodavstva ne postoji obaveza objavljivanja zarade u svakom oglasu. Član 27 predviđa upoznavanje kandidata sa poslom, uslovima rada, pravima i obavezama pre zaključivanja ugovora. Ne propisuje izričito saopštavanje raspona pre prvog intervjua. Granica je jasnija kod zaposlenja. Ugovor se zaključuje pre stupanja na rad, a član 33 zahteva novčani iznos osnovne zarade. Za pojedine druge elemente obračuna moguće je upućivanje na odgovarajući akt. Taj izuzetak ne obuhvata obavezni iznos osnovne zarade. Zato obaveza navođenja osnovne zarade u ugovoru nije isto što i obaveza njenog objavljivanja u oglasu.
Ta razlika ima sasvim praktičnu cenu. Kandidat može da organizuje čuvanje deteta, putuje na razgovor ili odradi obiman zadatak. Poslodavac, za to vreme, već zna koliko je predvideo za radno mesto. Kada se cifra konačno izgovori, jedna strana je potrošila vreme proveravajući ponudu koju nije mogla da proceni. Nema razloga da se svaki takav postupak proglasi prevarom. Ima razloga da se pita zašto se osnovni uslov saradnje saopštava toliko kasno. Objavljivanje raspona ne bi uklonilo sva neslaganja. Omogućilo bi, međutim, da se deo bespotrebnih razgovora uopšte ne održi.
Ni sama cifra nije dovoljna ako nije jasno šta obuhvata. Zakonski pojam zarade uključuje porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. U svakodnevnom govoru kandidati često misle na neto, odnosno iznos posle odbitaka. Bruto 1 i ukupni trošak poslodavca, koji se uobičajeno naziva bruto 2, nisu ista veličina. Zato pitanje treba da obuhvati osnovni bruto iznos i očekivani neto za dogovoreno radno vreme. Treba razjasniti i period na koji se ponuda odnosi. Mesečni iznos za puno radno vreme ne može se porediti sa honorarom bez poznatog obima angažovanja. Kandidat ne traži privilegiju kada pita koliko je plaćen posao za koji se prijavljuje. Traži podatak potreban da donese odluku.
Evropska pravila pokušavaju da pomere taj razgovor unapred
Evropska direktiva o transparentnosti zarada nastala je radi sprovođenja jednakog plaćanja žena i muškaraca. Njena svrha nije da svima propiše isti iznos. Član 5 predviđa informisanje kandidata o početnoj zaradi ili rasponu, prema objektivnim, rodno neutralnim kriterijumima. Informacija treba da omogući informisane i transparentne pregovore. Kao načini navode se oglas, obaveštavanje pre intervjua ili drugi odgovarajući način. Zato nije precizno tvrditi da sama direktiva zahteva cifru u baš svakom oglasu. Važno je da kandidat dobije podatak dovoljno rano za stvarne pregovore. Poslodavcu se zabranjuje i pitanje o prethodnim zaradama. Rok za prenošenje direktive bio je 7. jun 2026. Istek roka ne dokazuje da je svaka članica završila taj postupak. Ova prava kandidata i obaveze država članica uređeni su evropskom direktivom, koja se ne primenjuje automatski u Srbiji.
Zabrana pitanja o ranijoj zaradi menja polazište razgovora. Ako je kandidat prethodno bio slabo plaćen, taj iznos ne treba da postane trajna mera njegovog rada. Nova ponuda može da se procenjuje prema zahtevima novog posla. U domaćem Zakonu o radu nema istovetne izričite zabrane tog pitanja. To ipak ne znači da je svaki zahtev za dokumentacijom o ranijim primanjima opravdan. Pitanje na razgovoru i traženje starih obračunskih listića nisu ista stvar.
Transparentnost se proverava i kroz način predstavljanja bonusa. Hipotetička ponuda „do 150.000 dinara“ može da znači osnovu od 100.000 i uslovni dodatak od 50.000. Takva ponuda nije jednaka fiksnom iznosu od 150.000. Kod provizije treba znati da li zavisi od ugovorene ili naplaćene prodaje. Bitno je i šta se događa kada kupac odustane. Godišnja pogodnost, kartica za kupovinu i osiguranje takođe ne mogu neprimetno postati mesečna plata. Najveći mogući iznos lepo izgleda u oglasu. Kandidatu je potrebna računica za mesec u kojem nije oborio prodajni rekord.
Kada plata postane tajna i među kolegama
Posle zaposlenja pojavljuje se drugo pitanje. Može li radnik da sazna da li je za uporediv posao plaćen drugačije? Domaći zakon garantuje jednaku zaradu za isti rad ili rad jednake vrednosti kod istog poslodavca. Razlika u isplati ipak nije sama po sebi dokaz diskriminacije. Treba porediti odgovornost, učinak, radno vreme i druge relevantne okolnosti. Dve osobe mogu imati isti naziv pozicije, a različite poslove. Moguće je i obrnuto, da različiti nazivi prikrivaju suštinski jednak rad. Bez dovoljno podataka teško je proceniti šta se zaista poredi.
Pitanje tajnosti plate zato nije dobro svesti na tvrdnju da zaposleni uvek sme da govori ili da nikada ne sme. Domaća sudska praksa pruža važan primer. U predmetu Rev2 361/2015 razmatran je otkaz zaposlenom u banci koji je podatak o svojoj zaradi prosledio kolegama na višim funkcijama. Poslodavac se pozivao na ugovorenu tajnost. Vrhovni kasacioni sud ukinuo je nižestepene odluke i vratio predmet na ponovno suđenje. Tražio je razjašnjenje primalaca, svrhe saopštavanja i domašaja zabrane. To nije bila konačna presuda da je svako otkrivanje plate dopušteno. Iz obrazloženja odluke vidi se zašto okolnosti konkretnog saopštavanja mogu biti presudne.
Razgovor o sopstvenoj zaradi treba odvojiti od neovlašćenog deljenja tuđih obračuna iz kadrovske evidencije. Evropska direktiva posebno štiti saopštavanje sopstvene zarade radi ostvarivanja prava na jednaku platu. Predviđa i informacije o prosečnim zaradama uporedivih kategorija, razvrstanim prema polu. To ne znači slobodan pristup svačijoj imenovanoj platnoj listi. Za kandidata u Srbiji, međutim, problem često počinje mnogo ranije od poređenja sa kolegama. Još nije zaposlen, još nema ugovor i još ne zna ponudu. Od njega se očekuje potpuna otvorenost o iskustvu, sposobnostima i očekivanjima. Sasvim je razumno da i druga strana pokaže svoj deo računice. Ako kandidat mora unapred da pokaže koliko vredi, zašto tek na kraju saznaje koliko je poslodavac spreman da plati?
