Ako se najavljeni parlamentarni izbori održe 25. oktobra, trenutno nema dovoljno osnova da se bilo ko proglasi sigurnim pobednikom. Studentska lista danas ima politički momentum i verovatno nešto širi rezervoar potencijalnih glasova. SNS, međutim, ima ono što se na izborima često pokaže važnijim od atmosfere. Ima novac, infrastrukturu, medijsku dominaciju i birače koji godinama disciplinovano izlaze na glasanje.
Zato nije dovoljno pogledati jednu anketu. Najnovija istraživanja daju međusobno gotovo nespojive rezultate. Jedna studentsku listu stavlja gotovo deset poena ispred vlasti. Druga SNS-u daje dvocifrenu prednost. Između ta dva ekstrema nalaze se istraživanja koja pokazuju praktično izjednačenu trku. Kada se tome dodaju stvarni rezultati lokalnih izbora, dobija se mnogo hladnija slika.
Moja procena današnjeg odnosa snaga zato nije ni 48 prema 38 za studente, niti 47 prema 31 za SNS. Realniji raspon trenutno je oko 41 do 44 odsto za studentsku listu i 40 do 43 odsto za SNS. Centralna tačka bila bi približno 42,5 prema 41,5 u korist studenata. To je prednost, ali nije prednost iz koje se može zaključiti da je vlast već promenjena.
Naprotiv. Kada se izborna matematika odvoji od političke euforije, utakmica postaje mnogo komplikovanija.
SNS je i dalje izborna mašina, čak i kada više nije dominantan kao nekada
SNS bih danas stavio između 40 i 43 odsto, sa centralnom procenom oko 41,5. Taj broj nije izveden samo iz anketa. Oslanja se pre svega na činjenicu da naprednjaci imaju vrlo veliko i dokazano biračko jezgro. Na parlamentarnim izborima 2023. lista predvođena SNS-om osvojila je oko 1,78 miliona glasova. To je važniji podatak od svakog dnevnog rejtinga, jer pokazuje koliko ljudi vlast ume stvarno da dovede do biračke kutije.
Martovski lokalni izbori ove godine dodatno objašnjavaju zašto SNS ne treba prerano otpisivati. Vlast je pobedila u svih deset lokalnih samouprava u kojima se glasalo. U pojedinim mestima razlika se dramatično smanjila. Aranđelovac je pokazao da protivnička lista može doći veoma blizu. Bor je pokazao da SNS može pasti ispod apsolutne većine. Međutim, Lučani, Kladovo i deo manjih sredina pokazali su nešto drugo. Duboka Srbija još nije nestala iz izborne računice, niti je preko noći postala studentsko biračko telo.
Tu dolazi infrastruktura. SNS ima odbore gotovo svuda, lokalne funkcionere, aktiviste, telefonske baze i višegodišnje iskustvo mobilizacije. U mnogim manjim mestima oni ne traže birače tri nedelje pred izbore. Oni već znaju ko su ti ljudi. Znaju ko redovno glasa, ko se premišlja i kome treba telefonirati u nedelju pre podne. Takav sistem nije naročito romantičan, ali na izborima vredi procente.
Novac je još jedna ogromna prednost. SNS je prethodne velike kampanje finansirao iznosima koje opozicione organizacije nisu mogle ni približno da prate. Na ovogodišnjim lokalnim izborima razlika je ponovo bila ogromna. Novac kupuje bilborde, televizijske sekunde, prevoz, logistiku, skupove i hiljade sitnih stvari koje na kraju čine kampanju.
Tu je i medijska prednost Aleksandra Vučića. Njegova televizijska prisutnost meri se desetinama sati, dok je tokom samo prvih jedanaest dana avgusta imao desetine živih televizijskih pojavljivanja. Zato SNS-u u konačnom rezultatu dodajem određenu „organizacijsku premiju“. Kada anketa pokaže mrtvu trku, SNS u stvarnom glasanju po mom mišljenju kreće sa nešto bolje pozicije.
Studentska lista ima više prostora za rast, ali mora glasove pretvoriti u ljude na biračkim mestima
Studentsku listu danas procenjujem između 41 i 44 odsto, sa centralnom vrednošću oko 42,5. Razlog nije samo velika podrška protestima. Mnogo je važnije što se studentski pokret poslednjih meseci ponaša sve manje kao protest, a sve više kao izborna organizacija.
Akcije od vrata do vrata, „Student u svakom selu“ i direktni razgovori sa građanima pokušavaju da reše najveći istorijski problem protivnika SNS-a. Taj problem nije Beograd. Nije ni Tviter, Instagram ili univerzitetski amfiteatar. Problem su prigradske zone, mala mesta, sela i ljudi koji političke informacije još primaju prvenstveno preko televizije. Studenti su to očigledno razumeli i zato ih sada nalazimo i na jugu Srbije, u selima i sredinama u kojima klasična opozicija godinama nije imala ozbiljnu infrastrukturu.
To je glavni razlog zbog kojeg njihov trenutni plafon vidim iznad 44 odsto. Ako uspeju da mobilizuju mlade i dosadašnje apstinente, rezultat može otići prema 46 ili 47 odsto. BIRODI-jev scenario od 48,5 tada više ne bi izgledao fantastično. Međutim, taj scenario zahteva visoku izlaznost i gotovo idealno pretvaranje društvenog nezadovoljstva u glasove.
Tu nastaje problem. Podrška protestu nije isto što i glas za konkretnu listu. Dok kandidati nisu bili poznati, studentska lista je mogla predstavljati sve što nezadovoljni birač želi da vidi u njoj. Kada se pojavi 250 imena, pojaviće se i biografije, stavovi, stare izjave i međusobne razlike. SNS će svaki sporni detalj pokušati da pretvori u nacionalnu temu. Studentska lista zato još nije prošla svoju najtežu kampanjsku fazu.
Njena druga slabost je izborna disciplina. SNS već zna kako se izvodi milion i po ljudi. Studenti tek moraju dokazati da desetine hiljada volontera, simpatizera i ljudi sa protesta mogu pretvoriti u pouzdanu biračku mrežu.
Zbog toga ih danas vidim kao blagog favorita za prvo mesto, ali ne kao sigurnog pobednika izbora.
SPS i manje liste mogu odlučiti izbore sa četiri odsto glasova
SPS trenutno ima mnogo manji rejting nego u nekim ranijim ciklusima, ali njegova politička vrednost nije proporcionalna procentu. Realna zona mi je između četiri i pet odsto, sa centralnom procenom oko 4,5. To se poklapa sa većinom novijih merenja, koja socijaliste uglavnom drže oko cenzusa ili nešto iznad njega. Njihov problem je starije biračko telo i dugogodišnje trošenje identiteta uz SNS. Njihova prednost je upravo to starije biračko telo, jer ono redovno izlazi na izbore.
Blok okupljen oko NPS-a i srodnih organizacija procenjujem na približno 3,5 do pet odsto. Razlog za taj raspon jeste činjenica da je u jednom od poslednjih istraživanja takva šira konfiguracija prelazila pet procenata, dok pojedinačne članice stoje znatno slabije. Za njih će zato način izlaska na izbore biti važniji od jednog procenta gore ili dole. Ukrupnjavanje ih vodi prema desetak mandata. Rasipanje može deo glasova poslati ispod cenzusa.
Proevropski blok oko SSP-a, SRCE-a i PSG-a trenutno bih stavio između tri i četiri odsto. Centralno oko 3,3. To je veoma nezgodna zona, jer jedan loš mesec može značiti nula mandata, dok jedan dobar može doneti sedam ili osam poslanika. Upravo zbog toga njihove odluke pre izbora mogu imati veći efekat na sastav parlamenta nego što njihov rejting sugeriše.
MI se trenutno nalazi oko 2,5 do 3,5 odsto. Drugim rečima, ta lista je praktično na samoj ivici. NADA i slična nacionalno-konzervativna opcija trenutno mi deluju nešto slabije, oko dva do tri odsto. Ako ostanu ispod praga, njihovi glasovi neće nestati, ali neće proizvesti mandate. Matematički će time pomoći većim listama.
Manjinske liste zajedno mogu uzeti približno dva odsto glasova i nekoliko mandata. Njih ne treba zanemariti, jer se parlamentarna većina ne formira procentima nego poslanicima.
Upravo ovde izbori mogu biti odlučeni. Ne između 42 i 43 odsto dve najveće liste, nego između 2,8 i 3,1 odsto nekoliko manjih.
Cenzus može biti važniji od razlike između prvog i drugog mesta
Ako uzmemo moj centralni scenario, studentska lista bi danas imala oko 42,5 odsto, a SNS oko 41,5. SPS bi bio oko 4,5, jedan opozicioni blok oko četiri, drugi oko 3,3. Ostale nemanjinske liste bile bi oko ili ispod tri odsto, dok bi manjinske liste uzele ostatak.
Takav rezultat studentima ne daje samostalnu većinu. Dao bi im verovatno nešto više od stotinu mandata, možda između 108 i 112, zavisno od broja propalih glasova. SNS bi mogao završiti vrlo blizu, približno između 105 i 109 mandata. SPS bi sa svojih četiri do pet odsto mogao dobiti desetak ili nešto više poslanika. Liste od tri do četiri odsto donosile bi po sedam do deset mandata.
Tu postaje jasno zašto pobeda na izborima i promena vlasti nisu ista stvar.
Ako dve ili tri manje liste protiv vlasti pređu prag, odnos mandata može se okrenuti prema novoj većini. Ako iste liste ostanu na 2,5 ili 2,8 odsto, nekoliko procenata glasova praktično prestaje da proizvodi poslanike. Najveće liste tada dobijaju proporcionalno više mandata nego što njihov procenat glasova na prvi pogled sugeriše.
To više odgovara SNS-u nego studentskoj listi, jer vlast već ima prirodnog partnera koji se u većini anketa drži iznad cenzusa. Studentskoj strani je potrebnije da i druge liste koje računaju na promenu vlasti prežive izborni prag.
Zato bi, paradoksalno, studentska lista mogla osvojiti najviše glasova i ipak ne dobiti novu Vladu. Isto tako, SNS može završiti drugi i zadržati realnu mogućnost formiranja većine.
Ovo je najvažniji razlog zbog kojeg današnjih jedan ili dva procenta studentske prednosti ne tumačim kao prednost od jedan ili dva procenta u borbi za vlast.
U mandatima trka je još bliža.
Sve se na kraju svodi na izlaznost
Ako izlaznost ostane ispod približno 60 odsto, moja procena se pomera prema SNS-u. Njihovo tvrdo biračko jezgro tada čini veći deo ukupnog broja glasova. U takvom scenariju SNS može završiti na 43 ili 44 odsto, dok studentska lista može ostati oko 40 ili 41.
Ako izlaznost bude između 61 i 64 odsto, ulazimo u praktično izjednačenu utakmicu. Tu očekujem rezultat u rasponu od jednog ili dva procentna poena između dve najveće liste. To je danas moj najrealniji scenario.
Ako izlaznost ode preko 65 odsto, stvari se menjaju. Nova izlaznost gotovo sigurno neće dolaziti proporcionalno iz oba tabora. Najveći deo dodatnih birača verovatno bi činili mlađi građani, apstinenti i ljudi koji žele promenu. U tom slučaju studentska lista može preći 45 odsto, dok SNS može skliznuti prema 39 ili 40.
Ali SNS-u nije potrebno da u kampanji pronađe pola miliona potpuno novih birača. Njima je dovoljno da ponovo pronađu svoje stare. Studentska lista mora uraditi teži posao. Mora ljude koji govore da žele promenu naterati da u nedelju zaista ustanu, odu do biračkog mesta i glasaju.
Zbog toga bih danas verovatnoću da studentska lista završi prva procenio na oko 55 odsto, a SNS na oko 45. Kada se pitanje promeni sa „ko će biti prvi“ na „ko će formirati Vladu“, odnos postaje gotovo potpuno izjednačen. Čak bih zbog infrastrukture, SPS-a i mogućnosti da deo protivničkih glasova ostane ispod cenzusa dao veoma malu strukturnu prednost sadašnjoj vlasti.
Dakle, hladna procena danas nije da je Vučić gotov. Nije ni da će SNS rutinski pobediti.
Najrealniji centralni rezultat trenutno mi je približno 42,5 odsto za studentsku listu i 41,5 za SNS. SPS je oko 4,5, dok nekoliko manjih lista lebdi oko cenzusa.
I upravo će tih nekoliko desetinki oko tri odsto, zajedno sa izlaznošću, verovatno odlučiti ko će posle izbora imati 126 ruku.
